Seta

sinoć je odrala oči od plakanja a zatim ušla u san deset sati dugačak   kad je izašla reči su se neprekidno nizale kao nemi predeli kraj puta   Autorka: Božana Radenković *njenu poeziju možete čitati na astronaut.ba

Advertisements

Na odlasku

ja ne napuštam gradove gradovi odlaze od mene   ostaju trotoari na kojima nikad nisam izgovorila ništa dovoljno smelo i ptice kojima zorom bacam mrvice od prvih toplih hlebova   Autorka: Božana Radenković *njenu poeziju možete čitati na astronaut.ba

Munk

ako očekuješ da ti odgovore smrtno bleda lica svih mojih ličnosti bolje sklopi knjigu ona samo modro promatraju svoja kolena stopala dok osećaju i neodobravaju ponekad su krik rastavljen obrušenim zgradama kolovoznim trakama mostovima arterijama epileptičnog grada ako očekuješ da ti odgovore smrtno bleda lica svih mojih ličnosti budi mi rame kad bih da naslonim... Continue Reading →

Čas slikanja

Nalaziš se pred belim, praznim platnom. Zuriš u njega pokušavajući da otkriješ smisao. Zašto si tu? Stojiš tako pred praznom slikom, ispred prozora i vidiš kako se napolju smenjuju dani i noći. Ali ti kao da vidiš samo platno, fokusirano i spremno za oslikavanje. Podižeš četkicu, nesigurnim pokretom. Odakle da kreneš? Koje boje da odabereš?... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: